Фудбалски клуб “Радник“ је основан 14. јуна 1945. године. Године 1946. “Радник“ је почео своје прво званично такмичење које се тада играло по групама. Бијељинци су били уврштени у осму групу са још пет екипа, гдје су постигли велики успјех, освајањем првог мјеста. Прву екипу Радника чинили су: Милан Ђорђић, Сулејман Берберовић, Исмет Буљубашић, Хајрудин Омић, Ацо Ивковић, Мехмедалија Мановић, Ахмет Салихбеговић, Славко Безјак, Ахмет Жмирић, Здравко Ранкић, Авдо Делић, Драгутин Предић…

У љето 1948. године “Радник“ се квалификовао у новоформирану Републичку лигу БиХ, побједивши у квалификацијама у Тузли “Слободу“ са 1:0. “Радник“ је те године постао првак Републичке лиге, али је ФС БиХ, одлучио да у виши ранг иде “Вележ“ из Мостара. Добар такмичарски успјех “Радник“ је постигао 1950. године у Републичкој лиги БиХ у којој се такмичило дванаест клубова, освојио друго мјесто.

Од 1952. године “Радник“ се такмичио у Тузланској Подсавезној лиги, а сезоне 1955/56. године остварује дугогодишње жеље и амбиције управе клуба да се такмичи са клубовима и у уже Србије и Војводине, у Сремској лиги група „Запад“. “Радник“ са веома искусном екипом у Сремској лиги осваја те године прво мјесто и игра квалификације у Батајници са “БСК“-ом за улазак у виши ранг такмичења, кога побјеђује са 2:0, квалификујући се на тај начин у Новосадско-Сремску Међуподсавезну лигу Војводине. У тој лиги “Радник“ је провео двије сезоне, све до 1958/59. године када је ФС БиХ вратио у такмичење у БиХ.

Године 1956. и 1979. године “Радник“ је у Купу Маршала Тита два пута стизао до осмине финала купа СФРЈ. Након што је у шеснаестини финала 1956. године био бољи од “Борца“ из Травника са 3:0, у осмини финала поклекао је од “Слоге“ из Новог Сада резултатом 2:0, да би 1979. године у шеснаестини избацио “Вардара“ из Скопља након извођења пенала а у осмини финала испао од прволигаша “Динама“ из Загреба након пораза код куће пред око 10.000 навијача резултатом 4:1. За “Радник“ на тој утакмици наступили су: Мирсад Алајбеговић, Авдо Хуремовић, Пашага Мусемић, Мика Мијатовић, Дико Јовановић, Нихан Ханџић, Амир Селимовић, Нихад Пилаковић, Славиша Малић, Перо Марковић, Собо Наил и Адмир Смајић, док је тренер био Растко Радовановић.

Свој највећи предратни успјех остварио је 1970/71. године када је освојио титулу првака у Босанско-сјеверноисточној зони и у баражу за улазак у Другу савезну лигу Југославије побједио је екипу “Слоге’ из Вуковара. У разигравању за улазак “Радник“ је у гостима “Слогу“ побједио са чак 8:0, да би побједом у реваншу 4:0 потврдио пласман у виши ранг. У квалификацијама за “Радник“ су играли: Слободан Камбан, Ибрахим Хуремовић, Петар Марковић, Миодраг Видаковић, Лазар Ерски, Живорад Миражић, Рамиз Дураковић, Јусуф Салкановић, Собо Наил, Махмут Бркић и Мустафа Бркић.

У Другој савезној лиги “Радник“ је провео укупно шест сезона, а најбољи пласман остварио је 1977/78. године у групи „Запад“ када је заузео десето мјесто. Након испадања из Друге лиге 1984/85. године “Радник“ се до 1992. године такмичио у Републичкој и Међурепубличкој лиги, гдје је освајао мјеста у горњем дијелу табеле.

У првенствима Републике Српске “Радник“ се прве двије послератне сезоне такмичио под именом “Пантери“, 1995/96. године освојио је шесто, а 1996/97. године четврто мјесто у Првој лиги РС група „Исток“. Повратком старог имена на јесен 1997. године “Радник“ је почео остваривати боље резултате. Освојио је наслов првака Републике Српске 1998/99. а тај успјех поновио је и 2004/05. године.

Највећи успјех “Радника“ су свакако двије проведене сезоне у Премијер лиги Босне и Херцеговине, гдје му је најбољи пласман било тринаесто мјесто 2005/06. године. “Радник“ је два пута био учесник четврфинала купа Босне и Херцеговине 2004/05. и 2008/09. године,а у купу Републике Српске је 2005/06. и 2008/09. године био финалиста, док је тек у трећем покушају 2009/10. године освојио тај пехар када је у финалу био бољи од “Козаре“ из Градишке.

Стадион: Градски стадион

Навијачи: Инцидент